U prvim sedmicama 1995. godine, upravo početkom godine u kojoj je slobodoljubivi svet obeležavao pola veka od istorijske pobede nad fašističkim projektom "novog svetskog poretka", drsko je izišao u javnost jedan od korisnika "pacovskih kanala" istaknuti pripadnik onih dobro zaštićenih i zlatom svojih žrtava izdržavanih zločinaca pobeglih od pravde i ninberških zakona - ustaša Dinko Šakić.

Povratak gotovo svih nekadašnjih vođa nacističke "Nezavisne Države Hrvatske" (1941-1945) u tuđmanovsko-genšerovsku Hrvatsku posle nasilnog razbijanja SFRJ, ohrabrio je i samog zapovednika najokrutnijeg genocidnog konc-logora na jugoistoku Evrope, onoga u Jasenovcu, da trijumfalno digne glas u intervjuima za štampu. On više nije skrivao sopstvenu prošlost ("ponosan sam na sve što sam činio") i - zamislite - izražavao je žaljenje što "posao" kojim se bavio od 1941-1945. nije do kraja obavljen "tako da Hrvatska nikad više nema problema" sa Srbima, Jevrejima, Ciganima i domaćim komunistima. Šta više, upitan da li bi i danas radio ono što je u tim godinama bio njegov (dželatski) zanat, bez ustezanja je odgovorio: "I danas, ako bi mi se pružila prilika doći na istu dužnost, prihvatio bih".

Iskazujući istom prilikom odu predsedniku današnje Hrvatske, Franji Tuđmanu ("Nema čoveka u Hrvatskoj njegova kalibra") Šakić je objasnio i koji su ga obziri sprečavali da i ranije ne dođe u Hrvatsku: "... jer bi moju prisutnost neki mogli iskoristiti tako da Predsedniku nabace na nos kako se zapovednik Jasenovca, ratni zločinac, šeta po Zagrebu". Šetali su, doduše, i mnogi drugi, isti i gori zločinci od njega, dobijali su i odlikovanja i ugledne dužnosti u novoj nezavisnoj Hrvatskoj, ali je Šakić, verovatno, bio "popularniji" od nekih drugih, pa se s puno razloga plašio da ni najviša zaštita neće biti dovoljno efikasna da ga rehabilituje. I bio je, bar u tom strahu, u pravu.

Splitski list "Feral Tribjun", koji je više puta bio zabranjivan od policijskih i sudskih organa Hrvatske, i otkupljivan, i kažnjavan zbog "klevetanja šefa države" i sličnih optužbi, dao je već tada pošten publicitet istupanju i pojavi Dinka Šakića na javnoj sceni, citirajući - kao i zagrebački "Magazin" - njegove monstruozne izjave.

Danas je taj nečovek, posle hapšenja u Argentini i ekstradicije koja je uz dosta natezanja ipak zatražena iz Zagreba, pod sudskom istragom. Nije se vratio na nekadašnju dužnost, koju je javno priželjkivao, a koju su njegovi idejni naslednici obavili na nešto suptilniji način i uz vazdušno - raketnu, kopnenu i političku podršku novih pobornika "novog svetskog poretka", drugačijih ideoloških boja, ali za mnoge narode istog efekta. Srba u Hrvatskoj više gotovo i nema - Šakić s te strane može biti, uglavnom, zadovoljan.

Pored te satisfakcije, ustaša Šakić može da računa i na ne malo razumevanje današnje hrvatske vlasti. Njenoj tezi o kontinuiranoj hrvatskoj težnji za stvaranjem sopstvene države, težnji čiji je izraz - po Tuđmanu - bilo i stvaranje "NDH" 1941, odgovara i razumevanje prema tadašnjim stvaraocima i braniocima takve države. U današnjoj Hrvatskoj je veoma forsirana i ideja o nacionalnom izmirenju svih struja hrvatske nacionalne svesti, bez obzira na čijoj strani su se svrstavale u prošlosti. U tom smislu se odigrava i razaranje, sklanjanje i uništavanje dokumentarne antifašističke građe na Spomen području Jasenovac, gde je planirano preinačenje celog reona u zajednički spomenik svim "žrtvama hrvatske borbe za nezavisnost". Dakle, fašistčki dželati i njihove žrtve trebalo bi da se objedine u svrhu tako zamišljenog nacionalnog jedinstva. Šakić bi mogao biti viđen gost na takvoj svečanosti izmirenja na stratištu kojim je dugo gospodario.

Zagrebačka optužnica za sada ne tereti Šakića - kao što nije teretila ni zloglasnog ministra unutrašnjih poslova "NDH" Andriju Artukovića - za zločin genocida, već za individualne ratne zločine, što je znatno lakša inkriminacija i teža dokazna procedura. Tako se, već posle prvih svedočenja žrtava Jasenovca, u istrazi insistira na detalju da li je Šakić samo prisustvovao vešanju tih i tih žrtava, ili ih je lično obesio! Može se dogoditi da odbrana konstruiše i tvrdnju da su se, čak, zatvorenici uzajamno vešali, a komanda logora je samo bila prisutna, dakle, nije počinila zločin.

Nada Luburić - Šakićeva "Esperanca"

Kao i u Aušvicu, i u Jasenovcu je ekipa ljudskih zveri u nacističkim čizmama imala u svom dželatskom sastavu i grupu žena sadista. Jedna od tri najistaknutije jasenovačke mučiteljke, Maja Buđon, nije uspela u maju 1945. da se ubaci u "pacovske kanale" koji su vodili do vatikanskog Zavoda Svetskog Jeronima i da uz pomoć fratra Draganovića otplovi put Severne ili Južne Amerike, ili makar do Frankove Španije. Vođa ženske jasenovačke zločinačke trojke obešena je u novembru 1945, posle presude suda za ratne zločine u Zagrebu.

Njena najbliža saradnica u sadističkom uništavanju ženskog dela smrtišta Jasenovca, Nada Luburić, sestra najokrutnijeg ustaškog bojnika, zlikovca sa vrha liste hrvatskih ratnih zločinaca Vjekoslava Maksa Luburića (ubijen u Španiji) udala se za tada mlađanog i lepuškastog ustaškog oficira Dinka Šakića, ostrašćenog istrebitelja svih "nehrvata i neprijatelja NDH". I obukla je crnu uniformu sa oznakama "elitnog ustaškog stroja", uzela "šmajser - automat" i nož, te prihvatila krvavi posao u Jasenovcu. Svedočenja mnogobrojnih preživelih zatvorenica su užasna. Ne samo odvođenje žena i devojaka svih uzrasta i mnoge njihove dece na stratišta ("Kula", "Gradina" i druga) u Jasenovcu i Staroj Gradiški, već i ubijanje iz pištolja, i čak davljenje golim rukama neke nepoćudne žrtve za najmanji razlog, a bez ikakve milosti ili bilo kakvih organičenja u samovlašću. I uz tipičnu ustašku primenu posebnih noževa za klanje žrtava. "Nož - srbožder" pominje se u svedočenjima više puta i uz ime Nade Luburić - Šakić.

Zaštićeni naklonošću raznih režima Latinske Amerike i tajnih službi u obe Amerike, tamo gde su svi beskompromisni borci protiv komunizma dugo smatrani za mogućne korisne saradnike u mračnim planovima i akcijama, Dinko i Nada doživeli su - kao i mnogi slični zločinci iz II svetskog rata - mirnu starost u Argentini. Nemajući probleme sa savešću, a materijalno obezbeđeni pljačkom svojih žrtava - o čemu se tek poslednjih meseci ozbiljno progovorilo u svetskoj javnosti - oni su doživeli preporod svojih nadanja gledajući, i pomažući, nasilno razbijanje Jugoslavije i obilato nemačko - američko pomaganje Tuđmanove vlasti u njenom obračunu sa Srbima i drugim "remetilačkim faktorima".

Nada Šakić promenila je ime, postavši Esperanca. Bilo je u tom imenu simbolike koja ih je hrabrila. Veru su delima pogazili, za ljubav dželati ne mogu imati ni kutka u srcima, ali esperanca je imala izvore u vremenu, prostoru i uslovima njihovog izbegličkog preživljavanja bez posebnih smetnji i pretnji.

Nada Šakić nije se vratila kući, iako je - na osnovu mnogih konkretnih dokumenata iz arhive ratnih zločina - zaslužila isti put i isti postupak kojim samo delimično ide njen učitelj i suprug. Iako je neofašizam ne samo živ, već na mnogim starim mestima i vrlo agresivan, a u Hrvatskoj ga i neki deklarisani antifašisti tretiraju kao istorijskog saučesnika u borbi za nacionalnu etnički čistu državu, ipak je ta životna i sudbinska esperanca zlikovačkog para ozbiljno ugrožena. Osmeh Dinka Šakića dok ga okovanog izvode iz aviona na zagrebačkom aerodromu delovao je i zbunjeno, i zabrinuto, a preko sapetih ruku bio mu je prebačen šal, da se ne vide "lisice". ^ak i tako brutalna igra sa sudskom pravdom u današnjoj Hrvatskoj kakvo je bilo suđenje ubicama cele srpske porodice Zec iz Zagreba (zvaničnici su konačno oslobođeni, i pored neoborivih dokaza i priznanja, jer su utvrđene" proceduralno - sudske neispravnosti") ne nudi mnogo ohrabrenja komandantu "hrvatskog Aušvica".

Današnji projekat "novog svetskog poretka" i stvaranja država poput marionetske "NDH" pokazuje neke motivacije slične onima iz tako nazivanog projekta od pre šezdesetak godina. Ipak, traže se novi egzekutori, drugačijeg "stilinga", i rečnika, i reputacije. Stare saborce, dugo čuvane u rezervi, povremeno korišćene i ohrabrivane, najzad treba žrtvovati, jer su se uslovi borbe promenili. Na svim stranama centri moći nastoje da odbace neuspešne i grešne odore i likove koje su i sami brižno čuvali.

Tako i slučaj Dinka i Nade i njihove esperance prestaje da bude sudski predmet za sebe, "für sić" - tj. izdvojen pojedinačni primer starog, ali nezastarelog kriminaliteta - te postaje pojava po sebi, "an sić" - jedan od značajnijih simbola raskrsnice ovog vremena.

Milutin Milenković


1998-07-22 DOSIJE: Dinko Šakić, komandant ustaškog logora smrti u Jasenovcu
1998-07-22 Zločinac Dinko ©akić - činjenice i pitanja povodom hapąenja i suđenja
1998-07-22 Zahtev za podizanje optužnice protiv Esperance Nade Luburić
1998-07-22 Svedoci zločina Nade Luburić u logoru u Jasenovcu
1998-07-22 Svedočenje Jovana Živkovića
1998-07-22 Jasenovac, najveća dečja grobnica
1998-07-22 Hrvatski sud
1998-07-22 Zurof posle posete Hrvatskoj: Strah od novog ustaštva
1998-07-22 Hrvatski nacistički zlikovac Šakić u današnjoj Hrvatskoj
1998-07-22 Povodom "novih hrvatskih dokumenata" o Jasenovcu